Danski fizi~ar. Nakon zavr{etka studija odlazi u Englesku (1911), gdje radi u Cavendishevu labotatosiju pod rukovodstvom J.J.Thompsona, a zatim odlazi u Manchester i radi u E.Rutherfordovu laboratoriju. Svojim radovima 1913-1915 g. Bohr je pre{ao okvire klasi~ne fizike i udario temelje kvantne teorije.Model atoma, atomska jezgra, oko koje kru`e elektroni, kako ga je zamislio Rutherford, imao je dva velika nedostatka: nije mogao objasniti linijski spektar atoma, ni trajnost atoma kao tvorevine.Takav atom, u smislu klasi~ne elektrodinamike, predstavlja elektri~ni osicilator,koji neprekidno emitira elektromagnetske valove.Gubitak energije, koji bi na taj na~in nastao, prouzrokovao bi pad elekrtrona u jezgri, {to je nespojivo sa iskustvom. Bohr polazi od istog modela , ali unosi nove elemente:

1. za razliku od klasi~ne fizike, on uzima da se elektroni mogu kretati samo po strogo odre|enim stazama, kvantnim ili stacioniranim stazama;

2. kada se elektron giba po ovakvoj stazi, ne nastaje emisija svijetlosti, {to bi -- prema klasi~noj fizici - moralo biti;

3. svaka kvantna staza ima potpuno odre|enu energiju, i emisija nastaje onda , kada elektron presko~i sa staze ve~e energije na stazu ni`e enrgije (kvantni skok).Energija emitiranog elektromag. vala uvjek je cjelobrojcani visekratnik Planckove konstante h i jednaka razlici energije stacionarnih stanja En i Em: hv = En - Em ( v = br. titraja u 1 sec.).Bohr postavlja i princip korenspondencije, pomo}u kojeg se uspostavllja veza izme|u klasi~ne fizike i kvantne teorije. Taj princip ka`e, da su zakoni klasi~ne fizike grani~ni slu~ajevi kvantnih zakona, kada kvantni br. postaje vrlo velik. Tako za velike kvantne br. frekvencija elektromagnetnog vala gotovo se podudara sa frekvencijom ophodnje elektrona po stacionarnoj stazi, kao sto zahtijeva klas. elektrodinamika.

God.1922 dobio je Bohr Nobelovu nagradu za fiziku. On je cijeli `ivot posvetio istra`ivanjima na podru~ju kvantne teorije. U posljednjih desetak godina posebno se bavio razra|ivanjem teorije atomske jezgre;1939 iznio je teoriju raspadanja uranove jezgre. God. 1950 objavio je rad o prolasku atomskih ~estica kroz materiju.